Легат Душана Матића

ДУШАН МАТИЋ

(Ћуприја, 31.08.1898 – Београд, 12.09.1980)

Књижевник, књижевни критичар и преводилац, ректор Академије за позоришну уметност у Београду 1948-1960; редовни професор Академије за позориште, филм, радио и телевизију, песник, мислилац, есејиста и прозаиста, један од покретача надреализма у српској књижевности. Био је песник са интелектуалним и филозофским тежњама.

                    Легат Душана Матића  Легат Душана Матића  Легат Душана Матића

Радио је као професор гимназије пре рата и професор Академије за позориште, филм и телевизију Београд после рата. Кратко време, одмах после рата, радио је у редакцији издавачког предузећа „Просвета“. Као гимназијски професор предавао је 13 година а онда, после два полтичка хапшења, бива без осуде пензионисан.

Рођен је у Ћуприји, школован у Француској – Греноблу и Ници, Филозофски факултет започео је у Паризу, а завршио у Београду. Као младић, преживео, повлачење преко Албаније!

                    Легат Душана Матића  Легат Душана Матића  Легат Душана Матића

Био сарадник у авангардним часописима „Зенит“ и „Путеви“. Био потписник манифеста и и један од покретача и уредника алманаха „Немогуће-Leinpossible“. Ту је објавио фотоколаж Мутан лов у бистрој води. Са Оскаром Давичом и Ђорђем Костићем написао књигу „Положај надреализма у друштвеном процесу“. Сарађивао са Александром Вучом – фотомонтаже и роман Глуво доба.

Након надреалистичког експеримента, Матић је свој поетски израз пронашао у мисаоној и интелектуалној поезији. Његови есеји одликују се прецизношћу израза, широком ерудицијом и стилском јасноћом.

                    Легат Душана Матића  Легат Душана Матића  Легат Душана Матића

Почетком рата је ухапшен и неко време провео у Бањичком логору.

Прву самосталну књигу, збирку есеја „Један вид француске књижевности“ (1952), објавио је тек у педесетчетвртој години живота. Прву песничку књигу, „Багдала“ (1954), у педесетшестој. Касније, све до смрти, био је плодан у обе области, и у поезији и у есејистици. Као надреалиста, прошао је кроз све фазе, од надреалистичке преко социјално-активистичке до неомодернистичке.

                    Легат Душана Матића  Легат Душана Матића  Легат Душана Матића

У првој фази обележја његове поезије су: антитрадиционализам, деструкција песничке форме, експериментализам. Разрачунавао се не само с одређеним видовима традиције него с поезијом као таквом, с песмом, с песничким језиком. Тако су настале његове најпознатије, „антипесме“ – Годишња доба, Домаћи задатак, Зарни влач и др, у којима се песник игра језиком и смислом, прави духовите обрте и вербалне досетке, изобличава речи.

                    Легат Душана Матића  Легат Душана Матића  Легат Душана Матића

Управни одбор Народне библиотеке Србије – Установа културе од националног значаја, на седници одржаној 18. Марта 2013. године, донео је одлуку да се Легат Душана Матића у Народној библиотеци „Душан Матић“ у Ћуприји, стави на листу старе и ретке библиотечке грађе од великог значаја.

Легат Душана Матића до сада је посетио велики број заинтересованих суграђана, гостију, писаца, уметника и ђака о чему сведочи и Књига утисака која се налази у спомен соби. Посета Легату је саставни део прославе Матићевих дана и том приликом се направе фотографије лауреата за Матићевим радним столом.

 

Књиге

„Положај надреализма у друштвеном процесу“ са Оскаром Давичом и Ђ. Костићем

„Глуво доба“ са Александром Вучом (1940)

„Један вид француске књижевности“ (1952)

Књига песама „Багдала“ (1954)

„Буђење материје“ – песме (1959)

„Лажа и паралажа“ (1962)

Избор раније објављених текстова (1966)

„Књига ритуала“

„Прошлост дуго траје“ (1977)

велики број есеја, филозофских расправа, критика и сценарија за радио емисије

Легат Душана Матића  Легат Душана Матића  Легат Душана Матића

За дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) изабран је 16. децембра 1965, а за редовног члана 28. маја 1970 – Одељење литературе и језика.

Признања: 7-јулска награда СР Србије, 1960, 1966; Награда АВНОЈ, 1975; Октобарска награда за књижевност и преводилаштво, 1978.

У Улици Војводе Добрњца, у Београду,откривена је спомен-плоча на згради, где је дуго живео. Обележје је постављено у склопу велике акције “Вратимо дуг писцима” коју воде Министарство културе и “Вечерње новости”.

“Завојитим степеништем које води до другог спрата зграде у Војводе Добрњца 26, где је столовао, сањао, писао и разговарао Душан Матић, знаменити српски и европски песник, романсијер, есејиста, преводилац, на прстима су се успињали, готово ритуално, млади песници, глумци, путници намерници, боеми и мондени… Долазили су у ову јединствену причаоницу са узбуђењем ишчекујући тај неописиви разговорни дрил јер – овде се учило разговору…” Рекао је др Драшко Ређеп, приликом откривања спомен-плоче на улазу зграде у којој је Матић провео 39 година, од 1941. до смрти 1980. године.

У Ћуприји се годинама одржавају “Матићеви дани”, и у оквиру ове традиционалне манифестације од 8. до 15. септембра одвијају многобројна занимљива културна дешавања, округли столови, позоришне представе, изложбе слика…