Душан Матић у Француској

       Један део живота Душан Матић је провео у Француској. У овој земљи је матурирао и студирао филозофију у Паризу. У Француској долази у контакт са надреалистичким покретом који ће пресудно утицати на један период књижевног и уметничког стваралаштва Душана Матића. Почетком октобра 1915. године заједно са српском војском из Србије за Албанију почиње и повлачење породице Матић. У Драчу, у Албанској луци, Душан Матић се 19. септембра 1915. године укрцава на брод „Citra di Bari“ и креће на дуги пут за Марсеј, преко Брандизија, Палерма и Корзике. Почетком јануара наредне године стиже у Марсеј и бива смештен у прихватилиште у Фрнули, војној луци близу Марсеја. Одатле Матић одлази у Ницу и лицеј у Гапу, код Нице. Поводом „Ja Journee Serbre“, дана посвећеног Србији и њеној омладини у француским школама, локални лист „Courrier des Alpes“ из Гапа објављује 26. јуна 1916. године Матићев текст „Krouzchevatz Gap“ писан на француском језику. Од јула до септембра 1916. године са оцем је боравио у Паризу. Након тога, почетком октобра почиње сакупљање будућих матураната на скраћеном курсу у Ници, где је Матић завршио матуру у импровизованој српској гимназији.

       У јесен 1916. упознаје се са Растком Петровићем и почиње раздобље њиховог дружења у Француској. Октобра месеца 1917. године Душан Матић се из Нице сели у Париз. У главном граду Француске живи до 1923. године. Студирао је филозофију на Сорбони. У Паризу се упознаје са дадаистичким и надреалистичким идејама и литературом. У париском позоришту „Мишел“ присуствује 5. јула 1923. године дадаистичкој представи Тристина Царе „Срце са брадом“, на којој је дошло до познате туче између дадаиста и будућих надреалиста на челу са Бретоном, Арагоном и Елијаром. У време док је живео и студирао у Паризу у два наврата је боравио у Србији: први пут преко лета 1920. године, а други пут 1921. године када због болести остаје неколико месеци и лечи се у Словенији. Почетком 1922. године, 6. марта дипломирао је на Филозофском факултету у Београду на групи за филозофију и потом се враћа у Париз.

       И након дефинитивног повратка у Србију 1923. године, Душан Матић је до краја живота у више наврата боравио у Француској. Посебно треба поменути његов боравак у Паризу током лета 1925. године. Тада остварује директне контакте са париским надреалистима и потпуно се укључује у париску уметничку средину: лута тамошњим улицама, упознаје Бретона, дружи се са надреалистима у кафеу „Cyrano“, и заједно са њима потписује манифест „Револуција пре свега и увек“, састављен поводом француске војне интервенције у Мароку. Манифест је најпре имао облик надреалистичког летка, да би потом био објављен у петом броју „Надреалистичке револуције“ (1925).