ИСТОРИЈСКА ЧИТАНКА – ИЛИЈА МИЛОСАВЉЕВИЋ КОЛАРАЦ

 

 

У  серијалу Историјска читанка подсећамо се на особе које су оставиле дубок траг у друштвеном и културном развоју Србије, а о којима шира јавност мало зна или су неоправдано пали у заборав. У трећем наставку овог серијала представићемо Илију Милосављевића Коларца, трговца, задужбинара и великог добротвора српском народу у XIX веку.

Тачна година рођења Илије Милосављевића Коларца није позната, али се претпоставља да је рођен око 1800. године у селу Колари, недалеко од Смедерева, по коме је и добио надимак Коларац. Одрастао је у абаџијској породици, основну школу је завршио у родноом селу. Пошто је научио да чита и пише, даље се није образовао, али је био дечак блиставог ума.

Око 1815. године стигао је у Београд. У престоној вароши служио је као трговачки помоћник у више радњи, а најдуже се задржао код газде Милутина Радовановића. Ту се заљубио у његову ћерку Синђелију, с којом се 1827. године и оженио. После свадбе, отвара свој дућан у властитој кући у Београду, у данашњој улици Краља Петра.

Због наредбе кнеза Милоша да се батинају млади људи који су носили капе са златним ширитима, из страха да не буде кажњен, Илија са својом женом бежи у Панчево. По другој верзији, кнез Милош је бацио око на Илијину кућу и одузима му ту грађевину, па је Коларац бесан напустио Београд.

У Панчеву је развио велику трговину са Србијом и Аустро-Угарском. Од тих послова се веома обогатио.  Углавном је трговао житарицама, храном и свињама. Имао је и два своја брода за превоз робе.

Био је добар и пажљив муж. Међутим, 1855. године, после тешке болести, Синђелија умире. Како нису имали деце, Илија је тешко поднео женину смрт. Никада се поново није оженио.

Наредне године се поново враћа у Београд и почиње да тргује сољу и шалитром. Улаже и у руднике. Куповао је и имања на прометним местима у вароши. Видео је да турско време пролази.

Коларац је знао колико су за српски народ важни развој просвете и културе. Дуго је помагао ствараоце у књижевности, а 1861. године основао је Књижевни фонд Илија Милосављевић Коларац. Фонд је до Првог светског рата финансирао излазак из штампе 120 књига.

Крајем 1877. године оптужен је за велеиздају због, наводног, учешћа у Тополској буни. Преки војни суд осудио га је на пет година робије. Али, годину дана касније, кнез Милан га је помиловао. Тешки затворски дани нарушили су му здравље. Умро је 6. октобра 1878. године у својој кући на Стамбол капији у Београду.

Илија Милосављевић Коларац свој иметак од око милион тадашњих динара завештао је Фонду за подизање српског универзитета и Фонду за помагање књижевности.  Био је велики задужбинар Србије. Његова најпознатија задужбина је Коларчев универзитет на Студентском тргу у Београду. Такође, и у Ћуприји, у Карађорђевој улици налази се зграда која је задужбина Илије Милосављевића Коларца.

Такође Вас можда интересује...