ИСТОРИЈСКА ЧИТАНКА, КО ЈЕ ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ?

У време пандемије корона вируса у Србији, свакодневно добијамо информације из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Ко је др Милан Јовановић Батут по коме овај Институт носи име?
Батут је био велики лекар, писац, научник, председник Српског лекарског друштва, један од оснивача Медицинског факултета у Београду и Српске књижевне задруге. Једном речју, може се рећи да је био највећи српски медицински просветитељ – Доситеј Обрадовић српске медицине.
Милан Јовановић Батут рођен је 1847. године у Сремској Митровици. Необичан надимак наследио је од оца Косте Јовановића Батута, угледног шабачког трговца.
Након дипломирања на Медицинском факултету у Бечу, Батут одлази у Сомбор где започиње лекарску каријеру. Године 1879. године одлази у Цетиње, где оснива савремену здравствену службу и реорганизује рад тамошње болнице. Добар глас се далеко чује, па је тако и др Владан Ђорђевић чуо за успешног лекара са Цетиња и заинтересовао се за њега. Млади доктор постаје стипендиста српске Владе, која га шаље на трогодишње усавршавање у Минхену, Берлину, Паризу и Лондону. Тако је од 1882. до 1885. године изучавао хигијену и бактериологију и то раме уз раме са најеминентнијим светским стручњацима, као што су: Роберт Кох, Луј Пастер, Френсис Галтон и Макс Јозеф фон Петенкофер.
По завршетку стручног усавршавања, Батут добија више него примамљиву понуду да стане на руководеће место на Карловом универзитету у Прагу. Међутим, он одбија светску научну славу и угодан живот и бира тешку вишедеценијску борбу за оснивање медицинског факултета у Београду.
Батут је своју професорску каријеру започео као предавач судске медицине и хигијене на београдској Великој школи – некој врсти претече Београдског универзитета. Године 1892. постаје ректор ове високошколске установе.
Тек након завршетка Првог светскког рата, 1919. године донет је акт у којем се наводи да наредне године, 1920. почне са радом Медицински факултет у Београду. Др Милан Јовановић Батут изабран је за првог декана овог факултета.
Др Милан Јовановић Батут био је и на челу Комисије за епидемиологију Министарства здравља Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Поред тога што је био успешан професор и предавач и велики здравствени просветитељ, бавио се и писањем. Написао је 57 књига и брошура и на стотине чланака о медицини и здрављу који су били намењени грађанима. Писао је народним језиком, како би свако могао да разуме написано и примени прочитано.
Није само медицина била предмет његовог интересовања, др Јовановић је дао велики допринос и развоју српске културе. Он је био члан Књижевно-уметничког одбора Народног позоришта и оснивач Српске књижевне задруге.
Велики професор и епидемиолог, др Милан Јовановић Батут, преминуо је 11. септембра 1940. године, у 93. години живота.

 

Такође Вас можда интересује...