Матићев шал

     Одбор за прославу 70 година постојања Гимназије у Ћуприји је 12. октобра 1979. године доделио Повељу за нарочите резултате на културно – просветном пољу академику Душану Матићу. Дан Душана Матића (данас „Матићеви дани“) је први пут обележен у оквиру 40-то годишњице Устанка и револуције народа и народности Југославије 1981. године. Тада је и одлучено да се у Ћуприји дан рођења Душана Матића трајно обележава.

     Скупштина СИЗ-а културе општине Ћуприја је на седници одржаној 29. 06. 1981. године донела одлуку да се 13. септембар прогласи за дан Душана Матића у Ћуприји са намером да тај дан представља евоцирање успомене на лик и дело академика и књижевника Душана Матића и могућност за ширу културно- просветну манифестацију. Организација Матићевих дана припала је СИЗ-у културе општине Ћуприја који се и бавио њиховом организациојм све док ова установа није расформирана. Организацију Матићевих дана је потом преузела на себе Општина Ћуприја, затим Центар за културу и најзад, Народна библиотека „Душан Матић“ која је све време била активан учесник у припреми програма за Матићеве дане.

    Душан Матић (1898-1980) песник, есејиста, романсијер и филозоф један је од зачетника српског надреализма. Песник пролазности, детиињства, бескрајних простора ноћи у које је непрекидно загледан, творац модерног српског есеја и хроничар грађанског друштва Србије. Награда за најбољу песничку збирку, поему или циклус песама првобитно на српскохрватском, а потом песницима – ствараоцима српског говорног израза, старим најпре до 25, а потом до 30 година живота, чије је дело објављено између одржавања две манифестације „Матићеви дани“. Награда се додељује последњег дана манифестације „Матићеви дани“ која се традиционално одржава у Ћуприји, родном месту Душана Матића, почетком септембра, у организацији Народне библиотеке „Душан Матић“. Састоји се од Плакете (Повеље), уникатног шала и новчаног износа. Наводимо неке од добитника  протеклих  година.

1989 – Ласло Блашковић, „Црвене бригаде“;
1992 – Саша Јеленковић, „Непријатна геометрија“;
1993 – Гојко Божовић, „Душа звери“;
1994 – Зоран Богнар, „Ако се мртви једног дана врате“;
1995 – Јасна Милићев, „Шарам по глави“;
1999 – Драган Бошковић, „Вртоглавица, лаж и Вавилон од картона“;
2000 – Дејан Алексић, „Свагдашњи час“;
2001 – Игор Вукојевић, „Господски забрани“;
2002 – Јасмина Топић, „Пансион метаморфоза“;
2003 – Бранимир Бојић, „Постапокалиптички оргазам“;
2003 – Мирјана Ковачевић, „Како год зажелиш“;
2005 – Владимир Вукомановић, „Упорност сећања“;
2006 – Младен Шљивовић, „15 разгледница за 20 адреса“;
2007 – Срђан Чаперковић, „Заборављени град“;
2008 – Иван Ј. Петровић, „ Наручја“;
2009 – Слађан Милошевић, „Ваздух у шаци“;
2010 – Бојан Васић, „Срча“;
2011 – Јана Растегорац, „Исечак осам“;
2012 – Марија Миладиновић, „Соба модрих боја“;
2013 – Милош Бркић, „Сенке у очима“;
2014 – Огњен Караџић, „Прљаве људске шаке“.

     У оквиру манифестације одржавају се позоришне представе за децу и одрасле, књижевне вечери, изложбе слика и обавезан „Матићев округли сто“ у коме истакнута имена српске књижевности и књижевне критике анализирају Матићево дело и његов утицај на српску књижевност.