О нама

 

   Зграда БиблиотекеУ Ћуприји је 1938. године основан „Културно-просветни клуб“. Оснивачи    Клуба били су интелектуалци и студенти који су своју активност организовали преко устнова Клуба: месне народне читаонице и библиотеке, дилетантске секције, хора и оркестра. Органи Клуба били су: управни одбор, скупштина, библиотекар и његов помоћник. После Другог светског рата формирана је нека врста омладинске библиотеке у згради Соколског дома. Она је 1946. године прерасла у прву послератну градску библиотеку. Од 30. Маја 1961. године Библиотека ради као самостална установа културе. Из Соколског дома Библиотека је касније пресељена у локал официрске зграде, саграђене после Другог светског рата, у улицу Цара Лазара број 12, а 1986. године Библиотека је пресељена у улицу Милице Ценић број 15, где се и данас налази. Због свог архитектонског значаја, зграда Библиотеке је проглашена културним добром и налази се под заштитом државе.
Данас услуге у Ћупријској Библиотеци користи око 5.000 наших суграђана. Књижни фонд Библиотеке броји око 56.000 књига, од тога 35.000 књига из домаће и светске књижевности налазе се на Одељењу за рад са одраслим читаоцима, око 11.000 књига је на Одељењу за рад са децом и 10.000 књига је на Одељку стручног и научног фонда. У просеку сваки члан библиотеке прочита око 20 књига годушње.
Библиотека у Ћуприји носи име по нашем познатом књижевнику и академику Душану Матићу који је рођен у Ћуприји. У Библиотеци се налази Легат – Спомен соба Душана Матића у којој је смештен део његове заоставштине. То су пре свега инвентар из његовог радног кабинета, уметничке слике и цртежи, његови лични предмети и књиге из његове библиотеке.
У знак сећања на живот и дело Душана Матића, сваке године у септембру месецу одржавају се „Матићеви дани“. То је културна манифестација на којој се најбољем младом песнику Србије за прву збирку песама додељује престижна награда „Матићев шал“.
Главни проблем са којим се данас суочава Библиотека је недостатак простора. Укупна корисна површина простора који користи Библиотека износи 180 метара квадратних. Расположиви простор је на граници минималног за функционисање Библиотеке (чини само 15% потрбног простора по стандардима за народне библиотеке у граду величине Ћуприје). У којој мери је постојећи простор ограничавајући фактор даљег развоjа библиотеке, види се из података о полицама за смештај књига, што је око 50% од потребних по стандардима за смештај књига. Неопходно је да се питање обезбеђења простора за рад Библиотеке схвати као приоритетно. Ново руководство Библиотеке у сарадњи са Скупштином општине Ћуприја покушаће да овај велики проблем реши на задовољавајући начин у што краћем року.
Средином јуна 2008. године изабрано је ново руководство. Нови директор Библиотеке био је Александар Ранчић, дипломирани социолог, а председница Управног одбора је Добрила Милановић, наставница српског језка и књижевности. Главни задатак директора и председнице Управног одбора Библиотеке били су трансформација традиционалне Библиотеке, каква је била ћупријска Библиотека до лета 2008. године, у једну савремену, модерну установу културе која ће ићи у корак са временом.
Савремена библиотека је једна од важнијих институција друштва. За разлику од традиционалне библиотеке, која само сакупља, чува и позајмљује књиге, савремена библиотека мора активно да учествује у социјализацији читалаца и корисника. Мисија и позиција библиотеке у савременом друштву мора се преиспитати и променити. Разбијање клишеа и стереотипа није једноставно, али је то неопходан корак у стварању нове улоге и новог имиџа библиотеке.
19. септембра 2012. године изабрано је ново руководство. За В.Д. директора Библиотеке изабран је Никола Илић, географ – туризмолог, а за председника Управног одбора изабран је Милош Јовановић.
13. августа 2013. године дошло је до промене руководства у Библиотеци. За в.д. директора Библиотеке изабрана је Гордана Марковић. Приоритет Библиотеке у наредном периоду остаје исти, а то је увећање књижног фонда Библиотеке и даља модернизација у циљу што боље промоције Народне библиотеке „Душан Матић“ као стуба културе у Ћуприји.
29. марта 2017. године за новог в.д. директора постављена је Љиљана Ђорђевић. Као и у претходном периоду, приоритет и циљеви Библиотеке остају исти, а то је модернизација Библиотеке и даље активности ка промоцији наше установе као најважнијег стуба културе у Ћуприји.
Корисници библиотечких услуга су постали пробирљивији, свеснији својих права и потреба. Библиотека је само једна међу многим понудама на тржишту културе, образовања и забаве. Свиђало се то неком или не, култура постаје роба на тржишту, део тзв. креативне ндустрије, и својом понудом конкурише у привлачењу грађана. У условима опште конкуренције, савремена библиотека своју улогу и активност, свој нови имиџ треба да пласира у јавност што атрактивније.
Она треба да буде присутна у медијима и да у свести корисника и локалне јавности има позитиван одјек. Нове идеје и пројекти морају бити усмерени на кориснике и њихове потребе треба сагледати шире, а не само у традиционалном смислу. Сваки одлазак у библиотеку ради позајмљивања књига је уједно и тражење информација. Тражење информација је друштвени феномен. Улога коју библиотекари имају у овом процесу превазилази ниво размене информациjа. Образовање ће бити главни пројекат будућности. Библиотекарство у томе треба да партиципира много више него до сада. Библиотека мора да организује сталне трибине на којима ће се промовисати знање, књига, култура.
Пошто ће енормно порасти прилив информација, потребно је створити систем који ће моћи да дође до битних информација за развој друштва. Тако ће квалитет бити значајнији од квантитета. Библиотека ће бити место пружања и размене информација, место договора и планирања, место где се може добити брза, сигурна и најпоузданија информација.