Промоција другог дела трилогије „Светионичар“

  • P8143330
  • P8143344
  • P8143345
  • P8143349
  • P8143358
  • P8143360
  • P8143362
  • P8143376

У уторак, у дворишту Народне библиотеке „Душан Матић“, одржана је промоција дистопијског и нео-ноар романа, другог дела трилогије „Светионичар“, под називом „Притајено зло“ . О роману су говорили сам писац, Младен Ђорђевић, који живи и ствара у Нишу, као и модератор, књижевни критичар и новинар Дарко Станковић, а као гост на  промоцији појавио се млади књижевник Младен Станисављевић. Зачеци ноара, као правца у уметности, јављају се још од епохе немог филма, 20-их година прошлог века. Као специфичан жанр више га је прославио филм него књижевност, почевши од немачких ноар филмова из 30-их година прошлог века, па до врхунца своје популарности у холивудскм филмовима из 40-их и 50-их година прошлог века. Технички, филм ноар је више нека врста мрачног расположења, начина снимања. Нео-ноар, као правац у уметности, прославио је филм Франка Милера, Роберта Родригеза и Квентина Тарантина (сва тројица се јављају као режисери) „Град греха“ (Sin city) који је на својим плећима изнела фантастична плејада холивудских суперзвезда Брус Вилис, Мики Рурки, Беницио дел Торо, Клајв Овен, Џесика Алба… (да поменемо само неке од њих) рађен по стрипу Франка Милера, који, узгред буди речено, можете пронаћи у фонду наше Библиотеке ако завирите у њене полице. Сам овај филм више подсећа на стрип, као специфичну форму уметности, мада јој званично није додељен још увек тај статус, него на филмску уметност. Кадрови, ефекти, осветљење, боје, дијалози, све је као у стрипу. Након овог филма нео-ноар као жанр стиче велику популарност у свим правцима у уметности, како међу ствараоцима, тако и међу самом публиком од којих многи постају заљубљеници у овај жанр. Други део трилогије „Светионичар“ Младена Ђорђевића, који је, по речима модератора, први представник нео-ноар жанра у нашој земљи и уопште први писац који се опробао у овој врсти књижевности код нас, а која је већ одавно јако популарна у целом свету, поред тога што инспирацију вуче делом и из овог фасцинантног филмског остварења, модератор на књижевној вечери, посвећеној овом роману, упоређивао је и са делима мајстора хорора, пре свега Х. Ф. Лавкрафта, америчког писца хорора, чија дела такође можете пронаћи у нашој Библиотеци. Х. Ф. Лавкрафт дао је нову димензију хорору као жанру, са својим специфичним анти-пантеоном злих бића и монструма, проистеклих из његове маште, а која су ту како би на један симболичан начин одсликала неке атавистичке енергије у нама самима као људима. Лавкрафтов хорор, модератор и гост писац назвали су космичким хорором, који се јавља код овог писца као један специфичан поджанр у оквиру хорора као жанра. Ово му је дало статус култног писца и изнедрило чак и неке праве култуве, који су никли по Америци током прошлог века, чији су чланови кроз ритуалне праксе и медитације покушали да ступе у контакт са неким од ових атавистичких енергија скривених у самом човеку, а уочених од стране Лавкрафта. Модератор је, такође, говорећи о Младеновом роману, тражио паралеле и између Стивена Кинга, најпопуларнијег (не нужно и најбољег писца хорора. Ко је најбоље писао хороре можете сами утврдити по сопственом виђењу ако дођете у нашу Библиотеку и упознате се са многим ауторима који су се опробали у овом жанру, а чија дела Библиотека има у свом фонду) и његовог опуса (најзначајнија дела Стивена Кинга можете такође пронаћи у нашој Библиотеци) и „Притајеног зла“. Интересантно је да му је промакло да, у обиљу информација које је изнео на књижевној вечери, говорећи о Стивену Кингу каже нешто и о вези између њега и француског психоаналитичара Лакана, коју је у својој књизи „Испитивање реалног“ на фантастичан начин уочио и анализирао Славој Жижек, аутор овог дела. Ако вас интересује ова тематика можете пронаћи ову књигу у нашем одељку за психологју. Модератор и гост нарочито су се осврнули на Кингов роман „То“ (It) и говорили о кловну Пенивајзу, злу које се храни дечијим страховима, али га је , за разлику од Лавкрафтових монструма, могуће уништити. Да ли је зло, које Младен Ђорђевић приказује у свом роману „Притајено зло“, могуће или немогуће уништити сазнаћете ако прочитате овај роман. Упућујемо вас такође и на први део ове трилогије под називом „Весници олује“ који такође можете наћи у полицама Библиотеке.

 

 

 

 

 

 

 

Такође Вас можда интересује...